У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатура

У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатура

У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатураSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 25/04/2025

У земљи где се плашиш лајка — не влада слобода, већ тиха диктатура Живимо у држави у којој пола фамилије не сме да ти лајкује објаву, а већина колега са посла не сме чак ни да ти буде пријатељ на Фејсбуку. Зашто? Ко је за то крив? Да ли је крив Александар Вучић? Да ли је крива Српска напредна странка? Или смо криви ми — народ који се свео на ћутљиве посматраче туђе патње, народ који ћути, гледа у под и нада се да ће "олош" сам од себе нестати? Да, крив је режим. Али криви смо и ми — ако пристанемо да живимо у страху. Ово што нам се дешава није случајно. Није „балкански менталитет“. Ово је резултат вишегодишњег системског тровања — пропаганде, страха, уцена и медијске хипнозе. -Страх од последица по егзистенцију Један једини лајк. Један коментар. Једна ознака на слици са „погрешним“ човеком. То у Србији данас може значити отказ. Или неће добити уговор. Или ће неко из Службе „позвати шефа“. Посао се добија преко партијске књижице, а губи због савести. У том систему, ћутање више није кукавичлук — већ начин преживљавања. Људи не ћуте јер не верују. Ћуте јер их је страх. За плату. За стан. За дете. За здравствену књижицу. За живот. -Систематско сламање солидарности Режим не мора сваког да хапси, нити сваког да прати. Довољно је да једног човека, једног радника, једног учитеља, једног синдикалца поједе систем, да га избаце из посла, разапну у таблоидима, а остали ће се сами ућутати. Тако се гази солидарност. Тако брат не устаје за брата. Пријатељ се повлачи. Рођак те се одриче. Сви гледају у под и говоре: "Немој мене да мешаш у то." -Дигитални траг = потенцијална опасност У доба дигиталног надзора — сваки лајк је доказ. Свака пријатељска веза на Фејсбуку је потенцијално оптужујућа. Сваки коментар, свака подршка, може се прочитати као акт непослушности. Људи то знају. И зато ћуте. Не мрзе они тебе. Само се плаше онога што би могло да их снађе. -Изолација бораца и убијање колективизма Када усташ — сам си. Када кажеш истину — прогласе те за лудака, издајника, плаћеника. Психички болесник, наркоман, екстремиста, непријатељ државе. Циљ је јасан: свакога ко подигне глас — одвојити, изоловати, понизити. Да га нико не брани. Да свако каже: "Ја с њим немам ништа." Тако се убија и народ, и државност, и част. Закључак: Ово није демократија — ово је дигитална гетоизација Живимо у систему који је од нас направио народ који се стиди истине, а боји правде. Ово је режим где један клик може да те кошта хлеба. Где се пријатељства бришу да се не би „замерили“. Где се патриотизам приказује као екстремизам, а ћутање као мудрост. Крив је Вучић. Крив је СНС. Криви су и медији. Криви су и они што ћуте. Али криви смо и ми — ако пристанемо на то. Има ли оправдања за ћутање? Има ли повратка за оне што су се правили да не виде? Можда. Али не за све. Постоје људи који ћуте из страха. Али постоје и они који лажу, издају, оптужују, доушниче. Њих не треба више ни гледати, ни прихватати. Ћутљиви се могу пробудити. Али издајници морају да буду запамћени. Прекини ћутање — и буди човек Следећи пут кад видиш истину — немој да гледаш у под. Ако немаш храбрости да кажеш — макар лајкуј. Ако не смеш да подржиш јавно — макар не одмажи. Ако ћеш ћутати — немој бар спречавати друге. Јер сваки лајк је отпор. Сваки коментар је глас. Сваки глас — корак ка слободи. Ако нас је хиљаду — не могу нам ништа. Ако нас је десет хиљада — боје нас се. Ако нас је сто хиљада — падају.

Sindikalne Vesti
Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града БеоградаSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 23/04/2025

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда Београд, 23. април 2025. године Савез слободних синдиката Србије, званично регистрована синдикална организација националног нивоа која своје деловање спроводи на територији целе Републике Србије, данас је по трећи пут упутио званичан захтев Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда за доделу канцеларијског простора за обављање синдикалне делатности. Претходни захтеви: - Први захтев: поднет 2021. године преко писарнице градске управе — игнорисан. - Други захтев: електронски упућен 04.04.2025. године — такође игнорисан. - рећи захтев: данас, 23. априла 2025. године — званично поднет преко писарнице. Ћутање као оружје власти Неодговарање надлежних градских органа не може се више оправдати бирократским пропустом. У питању је намерно, политички мотивисано институционално игнорисање, спроведено по налогу владајуће структуре. Циљ је јасан: - обесхрабрити руководство синдиката, - деморалисати чланство и спречити ширење утицаја, - приказати Савез као “небитан”, - угушити прави, народни синдикализам пре него што постане опасност по интересе политичке мафије. Нисмо ничији синдикални кучићи. Овакво понашање власти говори више о њима него о нама. Ово је страх режима од нечега што не могу да контролишу: - Нисмо режимски синдикални кућићи. - Нисмо слуге брендиране опозиције. - Нисмо плаћеници западних амбасада. Ми смо оно што им највише смета — аутентичан, слободан, народни синдикат, који се не продаје, не ћути и не склања. Зато нас не зову. Зато нас игноришу. Зато нас се — боје. Право је на нашој страни Према Закону о раду и другим важећим прописима, градске власти имају правну обавезу да обезбеде простор за рад синдиката од јавног значаја. Канцеларијски простор је основни услов за функционисање: - правна и саветодавна подршка чланству, - административни рад, архивирање и комуникација, - едукација и састанци, - и организовање теренске подршке запосленима. Ускраћивањем овог основног предуслова за рад, власт директно крши закон и наступа као непријатељ радничке класе Савез не одустаје Ако поново останемо без одговора: - покрећемо правне поступке, - обраћамо се домаћим и међународним институцијама, - излазимо пред јавност и медије, - и настављамо да јачамо, јер свака препрека нас учи, а свака неправда нас мотивише. Савез слободних синдиката Србије ће наставити да се бори за радничка права, за правду, и за институције које припадају грађанима — а не странкама. Можете да нас игноришете, али не можете да нас зауставите. Савез слободних синдиката Србије Глас радника који се не може угушити. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti
Немам моћ – и баш зато сам опасан

Немам моћ – и баш зато сам опасан

Немам моћ – и баш зато сам опасанSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 19/04/2025

Немам моћ – и баш зато сам опасан Не седим у парламенту. Немам лимузину. Немам обезбеђење. Немам рекламе на телевизији, немам насловне стране. Али имам оно што они не могу да купе – имам поверење људи који су остали без икакве наде. Радника који ради за 55.000 динара, а нема ни за грејање. Медицинску сестру која ради два посла, а не може да приушти лекове мајци. Професора који се стиди што предаје генерацијама које одлазе. Самохраног оца који нема коме да остави дете кад иде у ноћну смену. Они кажу да сам безначајан. Да сам мали. Али их ипак нервира што говорим. Зашто? Зато што знају: Не могу ме купити. Не могу ме сменити. Не могу ми написати шта да кажем. Ја сам раднички глас који се није продао. Глас који није ћутао. Глас који шест година није добио ни минут на телевизији — али је ипак преживео. И сада, када почињем да говорим, не знају како да ме ућуткају. Да, немам моћ. Али ја немам ни хипотеку код тајкуна. Немам мандат који ми виси о концу. Немам газду у сенци. Немам ништа што ме кочи – и зато сам слободан. А слободан човек је најопаснији играч у систему у којем је све на продају. Они се не плаше мене као човека. Плаше се онога што представљам. Плаше се да ће неко напокон ући у скупштину и поставити питање: зашто се радник више не лечи? Зашто жене раде на уговор месец за месец? Зашто пензионери скупљају пластичне флаше? То питање немају како да обришу. Не могу га бановати. Не могу га игнорисати – јер се чује. Ово није политика. Ово је борба за живот. И у тој борби, нема места за лажне ликове, само за оне који су прошли кроз таму и остали усправни. Зато, не мораш ми веровати на реч. Веруј себи. Веруј свом животу. Веруј да имаш право на више. Глас за радника. Глас за живот. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti
Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурса

Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурса

Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурсаSavez Slobodnih Sindikata Srbije
Published on: 15/04/2025

Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурса Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација“ склопило је у марту 2025. године уговор у вредности од 14,5 милиона динара са конзорцијумом предвођеним здравственом установом „Милица Ђурђић Пр Поликлиника МД Клиник Београд“. У питању је приватна клиника у власништву Милице Ђурђић, партнерке бивше премијерке Србије Ане Брнабић. На основу тог уговора, запослени у „Београдском водоводу“ ће током године бити упућивани на редовне систематске прегледе управо у ову установу, што је изазвало оправдано интересовање и негодовање јавности. Многи аналитичари, представници цивилног друштва и опозиционих странака овај потез виде као још један у низу примера институционалног фаворизовања, сукоба интереса и недопустивог уплитања приватних интереса у послове јавног сектора. Сукоб интереса и институционална злоупотреба Према Закону о спречавању корупције, свака ситуација у којој јавни функционер или с њим повезано лице има финансијску корист од одлуке јавне институције може се сматрати потенцијалним сукобом интереса. У овом случају, приватна здравствена установа повезана са партнерком некадашње председнице Владе, сада једне од најутицајнијих личности у политичко-безбедносном апарату Србије, добија посао финансиран из буџета једног јавног предузећа. Није познато по којој процедури је дошло до избора управо ове установе. Постављају се следећа питања: - Да ли је спроведен поступак јавне набавке? - Да ли је било конкуренције или је реч о директној погодби? - На основу којих критеријума је „МД Клиник“ добио предност у односу на друге установе? Уколико се покаже да је процес био формалност без стварне конкуренције, то би могло указивати на кршење закона, пре свега у области јавних набавки и спречавања корупције. Финансирање приватног сектора новцем грађана Проблем је додатно осетљив ако се има у виду да је реч о систематским прегледима, који се по природи могу организовати у државним здравственим установама, без додатног трошка или са мањим издвајањем из јавних средстава. Уместо тога, опредељење за приватну клинику повезану са политички утицајном особом отвара питање мотива и стварне оправданости оваквог уговора. Оваква пракса подрива поверење грађана у институције и даље еродира принципе транспарентности и једнаког третмана у јавним пословима. Слање запослених у одређене приватне клинике може представљати начин да се новац из јавног сектора, који финансирају сви грађани, усмери у џепове привилегованих блиских кругова. Захтеви за истрагу и одговорност Позивају се надлежне институције — пре свега Агенција за спречавање корупције, Државна ревизорска институција, али и тужилаштво — да покрену детаљну истрагу и испитају околности под којима је склопљен уговор, укључујући потенцијалну повезаност политичких актера са одлуком о додели посла. Грађани Србије имају право да знају како се располаже јавним новцем, али и да очекују да јавна предузећа послују у складу са законом, транспарентно и у интересу јавности, а не по налогу политичких моћника и њихових блиских особа. Још једном се отвара питање — да ли је Србија држава институција или држава повезаних приватних интереса?

Sindikalne Vesti